Digitalna bezbednost

U eri brzih onlajn prevara, digitalna bezbednost postala je imperativ.

Kako se sve već broj korisnika oslanja na digitalne platforme za komunikaciju, kupovinu, poslovanje i zabavu, raste i broj zlonamernih prevaranata čije sve veštije aktivnosti žele da izmanipulišu pojedince i organizacije u digitalnom prostoru.

Svako može postati potencijalna žrtva onlajn prevare, bilo da se radi o phishing kampanjama, lažnim profilima na društvenim mrežama, ransomware napadima ili drugim oblicima zlonamernih aktivnosti.

U nastavku ovog teksta, objasnićemo šta je digitalna bezbednost i zašto je ona važna za svakog od nas. Pored toga, identifikovaćemo ključne metode koje prevaranti koriste i objasniti šta nikada ne treba raditi na internetu.

Šta je digitalna bezbednost?

Digitalna bezbednost odnosi se na zaštitu računarskih sistema, mreža, podataka i informacija od neovlašćenog pristupa, oštećenja ili krađe. Ovo obuhvata različite tehnike, prakse i tehnologije dizajnirane kako bi se zaštitili digitalni resursi od različitih pretnji i rizika koje vrebaju u digitalnom svetu. A njih je danas poprilično mnogo.

Digitalna bezbednost ima za cilj da osigura poverljivost, integritet i dostupnost podataka i resursa. Pored toga, digitalna bezbednost nas štiti od štetnih aktivnosti kao što su hakovanje, virusi, malveri, različite prevare, sajber-napadi i mnoge druge pretnje.

Ključni delovi digitalne bezbednosti uključuju:

Identifikaciju i autentifikaciju korisnika i uređaja.
Enkripciju podataka kako bi se obezbedila poverljivost.
Zaštitu od sajber-napada i malvera putem sigurnosnih softvera i sistema.
Praćenje i detekciju neobičnih i sumnjivih aktivnosti.
Kontrolu pristupa podacima i resursima.
Sigurnosne politike i procedure.
Edukaciju o sigurnosnim merama.
Planiranje zaštite u slučaju sajber-incidenata.

Zašto je digitalna bezbednost važna?

Digitalna bezbednost postaje sve važnija kako sve više aspekata naših života i poslovanja postaje digitalizovano. Sa sve većim brojem uređaja koji su povezani na internet (Internet of Things), sveprisutnom upotrebom interneta i čuvanjem osetljivih podataka u digitalnom obliku, potreba za efikasnom digitalnom bezbednošću je krucijalna.

Evo zašto je digitalna bezbednost važna ne samo za veliko korporacije, nego i za individualne korisnike društvenih mreža i platformi:

Pomaže u očuvanju privatnosti pojedinaca i organizacija tako što sprečava neovlašćeni pristup ličnim informacijama, finansijskim podacima i drugim osetljivim informacijama.
Pomaže u sprečavanju sajber-napada i krađe podataka koji mogu uzrokovati značajne finansijske gubitke i druge probleme.
Hakerski napadi, ransomware i druge pretnje, mogu ozbiljno oštetiti organizacije, narušiti njihovu reputaciju i uzrokovati prekid poslovanja. Digitalna bezbednost pomaže u otkrivanju, sprečavanju i ublažavanju ovih napada.
Digitalna bezbednost pomaže u sprečavanju neovlašćenih promena ili uništavanja važnih digitalnih podataka kao što su razni intelektualni resursi u digitalnom obliku (patenti, poslovne tajne i inovacije).
Na kraju, digitalna bezbednost omogućava nam da se zaštitimo od prisluškivanja, bez obzira da li su u pitanju pojedinci ili organizacije.

Sve više aspekata našeg društva postaje digitalizovano, pa je potreba za digitalnom bezbednošću postala od suštinskog značaja kako bi se osiguralo da se digitalni resursi i informacije čuvaju na pravi način. Zbog toga je važno da znate koje vrste onlajn prevara postoje.

Vrste onlajn prevara

U digitalnom prostoru, prevaranti često koriste različite metode kako bi ostvarili svoje zlonamerne ciljeve. Neke od najčešćih prevara uključuju:

Phishing: Ovo je jedna od najčešćih metoda onlajn prevare. Prevaranti šalju lažne mejlove ili poruke koje deluju kao da stižu od banaka, društvenih mreža ili svetski poznatih kompanija. Cilj je da prevare korisnike da otkriju lične informacije, uključujući lozinke i brojeve kreditnih kartica.
Ransomware: Ovo je vrsta prevare koja onemogućava pristup podacima ili računaru korisnika i zahteva otkupninu kako bi se podaci ponovo oslobodili.
Lažni profili: Prevaranti često kreiraju lažne profile na društvenim mrežama kako bi se približili žrtvama i izmanipulisali ih. Njihov cilj je obično krađa ličnih informacija, širenje dezinformacija ili iznuda.
Onlajn prevare s nagradama: Prevaranti obećavaju žrtvama nagrade, popuste ili poklone kako bi ih naveli da otkriju lične informacije, kao što su brojevi kreditnih kartica, lozinke ili drugi lični podaci.
Nigerijska prevara: Ova prevara obično uključuje mejl od strane osobe koja tvrdi da je iz Nigerije i obećava veliku finansijsku dobit ukoliko mu korisnik pomogne da “prenese” veliku sumu novca.
Onlajn prodaja lažnih proizvoda: Prevaranti često nude proizvode ili usluge koji su previše dobri a jako jeftini. Nakon što korisnik plati, proizvodi nikada ne stignu ili su samo lažne kopije.
Poslovne prevare: Prevaranti se često predstavljaju kao poslovni partneri ili klijenti i zatim iznose nerealne zahteve ili traže plaćanje za nepostojeće usluge ili proizvode.

Kako bismo se zaštitili od ovakvih pretnji, važno je da budemo oprezni, informisani i pažljivi u svim onlajn interakcijama. Pored toga, postoje neke stvari koje nikada ne smemo raditi na internetu. Čitaj dalje da saznaš koje su to stvari.

Stvari koje nikada ne treba raditi na internetu

S obzirom na to da mnogi od nas provode dosta vremena na internetu i društvenim mrežama, onda treba da se oprezno i odgovorno ponašamo tamo. Kako bismo očuvali svoju bezbednost i privatnost, važno je da neke stvari NE radimo na internetu:

Nikada ne delimo lične informacije kao što su brojevi kreditnih kartica, brojevi socijalnog osiguranja, lozinke, adrese i drugi osetljivi podaci putem nepouzdanih veza.
Nikada ne koristimo istu lozinku za više različitih naloga na internetu.
Ne odlažemo ažuriranje operativnih sistema, softvera i aplikacija na laptopovima, telefonima i ostalim uređajima.
Ne klikćemo na nepoznate linkove ili linkove koji stižu od nepoznatih i neproverenih izvora.
Ne kupujemo na neproverenim ili sumnjivim sajtovima pre nego što proverimo reputaciju prodavca.
Ne preuzimamo fajlove ili programe sa nepouzdanih izvora kako ne bismo kompromitovali svoje digitalne uređaje.
Ne učestvujemo u digitalnom nasilju ili širenju mržnje, uvreda i pretnji na internetu.
Ne širimo dezinformacije ili lažne vesti na društvenim mrežama.
Ne uključujemo se u onlajn rasprave koje za cilj imaju da uvrede ili šire dezinformacije.

Ukoliko zaista želite da va[e iskustvo u digitalnom prostoru bude bezbedno i pozitivno, ove smernice vam mogu u tome pomoći. Čitajte dalje za dodatne savete u vezi sa digitalnom bezbednošću.

Kako da se dodatno zaštitite u digitalnom prostoru?

Nekada zaista nije dovoljno biti samo odgovoran i oprezan. Prevaranti postaju sve dovitljiviji kako bi postigli svoje zlonamerne ciljeve, što od nas traži da uvek imamo još jedan dodatni korak zaštite. Pored onoga što smo pomenule da nikad ne treba raditi u digitalnom prostoru, evo još nekoliko ključnih koraka za dodatnu zaštitu:

Gde god je to moguće, aktivirajte dvofaktorsku autentifikaciju (2FA) za svoje naloge. Ovo ih dodatno obezbeđuje jer zahteva još jedan nivo zaštite pored lozinke.
Uvek pažljivo čitajte elektronsku poštu i obratite pažnju na pošiljaoce. U idealnom slučaju, uopšte ne otvarajte mejlove od nepoznatih pošiljalaca i ne klikćite na sumnjive linkove. Takođe, pobrinite se da vaš spam filter radi kako treba.
Redovno pravite sigurnosne kopije važnih podataka kako biste ih zaštitili od sajber-napada ili neočekivanog kvara računara/telefona.
Proverite autentičnost profila koji vas prate na društvenim mrežama i poruke koje dobijate od njih. Bolje je da budete sumnjičavi prema nepoznatim kontaktima i ne delite lične informacije s njima.
Kupujte samo na pouzdanim sajtovima i koristite sigurne načine plaćanja. Pre nego što izvršite transakciju, dobro proverite reputaciju prodavca.
Instalirajte pouzdan antivirus i redovno ga ažurirajte kako biste otkrili potencijalne pretnje i sprečili da se vaš laptop “inficira” virusom.
Redovno čitajte i informišite se o najnovijim onlajn pretnjama i rizicima kako biste mogli da ih prepoznate na vreme.
Izbegavajte korišćenje javnih Wi-Fi mreža za osetljive i bitne transakcije. Koristite virtualnu privatnu mrežu (VPN) za dodatni nivo sigurnosti.

Kako bismo osigurali svoju digitalnu bezbednost i zaštitili svoje osetljive podatke, važno je da budemo proaktivni i odgovorni korisnici interneta. A pošto najveći deo provodimo upravo na društvenim mrežama poput Instagrama, Facebook-a i LinkedIn-a, važno je da smo i tamo uvek bezbedni.

Kako da prepoznate lažne profile i poruke?

Za sve one koji koriste društvene mreže u svrhe marketinga, prepoznavanje lažnih profila i poruka predstavlja poseban nivo zaštite. Međutim, ovo može biti jako izazovno, pogotovo kada uzmemo u obzir koliko je teško postalo uopšte prepoznati onlajn prevare.

Svakako, postoje određene smernice i konkretni koraci koje možete preduzeti kako biste se zaštitili od potencijalnih prevara i zlonamernih aktivnosti čak i na društvenim mrežama.

Dobro proverite profile

Kada želite da utvrdite da li je neki profil na društvenim mrežama pravi ili lažan, obratite pažnju na nekoliko stvari.

Prvo, pogledajte profilnu sliku. Ako deluje previše savršeno ili se čini kao da je slika modela ili pak slike uopšte nema, možda se radi o lažnom profilu.
Drugo, pregledajte slike na profilu. Ako nema mnogo slika ili su sve veoma slične, to takođe može značiti da se profil aktivno ne koristi ili da je lažan profil.
Treće, proverite broj prijatelja ili pratilaca na tom profilu. Ako ima vrlo malo prijatelja ili pratilaca, to je takođe upozerenje da budete obazrivi.
Na kraju, pregledajte biografiju ili informacije na profilu. Ako primetite neslaganja ili kontradikcije u informacijama, kao što su različiti podaci o mestu rođenja, obrazovanju ili zanimanjima, to takođe može ukazivati na lažan profil.

Budite oprezni sa porukama

Kako biste ostali sigurni na društvenim mrežama, važno je da budete oprezni i zaštitite svoju privatnost. Pod ovim podrazumevamo da ste uvek za korak više oprezni ukoliko vam neko u porukama traži da delite osetljive informacije bilo kod tipa. Najčešće su to podaci u vezi sa karticama ili bankovnim računima, lozinke i slično.

Pored toga, u nekim porukama će se od vas tražiti da kliknete na neki link i popunite obrazac, međutim to je verovatno isto jedan od načina prevare. Ukoliko su poruke vezane za vaš profil i u njima vam pišu da će vam nalog biti trajno obrisan ukoliko ne uradite šta se od vas traži, znajte da je verovatno u pitanju prevara.

Jako je važno da uvek dobro analizirate sadržaj poruke koju ste dobili od nepoznatog profila. Čak iako vam sve deluje legitimno, uvek se prvo konsultujte sa nekim stručnjakom pre nego što bilo šta uradite.

Proverite skorašnju aktivnost i objave na profilu

Ukoliko sumnjate u validnost nekog profila, pregledajte njegove objave koje su skoro objavili. Ako vidite da neki profil objavljuje samo jednu vrstu stvari na Instagramu, recimo samo deli linkove ili piše čudne i nepovezane poruke, to može biti znak da je profil lažan.

Iako ne postoji definitivan i pravi način da se utvrdi da je neki profil lažan, čudna aktivnost na profilu je dovoljan razlog da budete sumnjivi i oprezni u komunikaciji sa tim profilom.

Proverite povezanost sa drugim korisnicima i profilima

Još jedan način da prepoznate sumnjive profile je da ispratite njihovu povezanost sa ostalim profilima i korisnicima društvenih mreža. Recimo, ako primetite da nekoliko vaših prijatelja ima istog novog pratioca, to može biti znak da je profil sumnjiv. Obratite pažnju na takve profile.

Dobra stvar je to što su društvene mreže postale jako oprezne kada su u pitanju lažni profili, tako da i same imaju stroga pravila i standarde. Zahvaljujući tome, većina lažnih profila ili onaljn prevara bude uhvaćena od strane same društvene mreže. Međutim, ukoliko ti je neki profil sumnjiv ili šalje poruke koje nisu u skladu sa pravilima te društvene mreže, uvek ga možeš prijaviti i sprečiti da ti ili neko drugi postane žrtva onlajn prevare.